MAKROBIOTIKA – POREKLO I SMISAO

Da bi bio svestan sebe samog i svog zdravlja, čovek mora da sluša kosmos i poštuje zakone koji mu omogućavaju da bude slobodan i zdrav.

Istočnjački narodi su pre više hiljada godina terminima jin i jang nazvali dve komplementarne i antagonističke sile koje upravljaju životom u kosmosu. Poštovanje ravnoteže ova dva faktora u našoj ishrani omogućiće nam dobro moralno i fizičko zdravlje.

Da bi smo dostigli ovakav uravnotežen život, potrebno je održavati u dobrom odnosu elemente koji ga sačinjavaju kako na fizičkom tako i na duhovnom planu, odnosno koristiti, uz dobro poznavanje, antagonističke i komplementarne elemente jin i jang koji upravljaju kosmičkim zakonima.

Makrobiotika je metoda za uspostavljanje sreće i zdravlja putem ishrane u skladu sa kosmičkim zakonima. (Žorž Osava)

U stvari, Žorž Osava je ponovo aktualizovao način života u skladu sa kosmičkim zakonima koristeći reč MAKROBIOTIKA, koju je već koristio Von Huffeland u Nemačkoj 1776. godine u svojoj knjizi pod naslovom: Makrobiotika ili umeće dugog života.

Reč makrobiotika je vrlo eksplicitna, u stvari njen grčki koren daje: macros=veliki, bios=život, odnosno „veliki život” što znači „dug život” ili još „dobro ispunjen život”.

Velika zasluga Žorža Osave, u današnje vreme Mičija Kušija i mnogih drugih, jeste što nas podsećaju na ove principe ravnoteže u životu i makrobiotičkoj ishrani koja se prilagođava svakoj osobi u zavisnosti od njene konstitucije, njenog trenutnog stanja (ili kondicije) i njenih aktivnosti, oblasti u kojoj živi, zemlje u kojoj živi i godišnjeg doba.

Ne isključuje se nijedna namirnica, ali je idealna ishrana zasnovana na dobro shvaćenom i pravilno primenjenom vegetarijanstvu, jer je teorija bez prakse beskorisna, a praksa bez teorije opasna. (Žorž Osava)

Makrobiotika nije ni filozofija ni religija, nije ni posebna dijetetika, već predstavlja način na koji čovek može ŽIVETI SLOBODNO u zavisnosti od svoje konstitucije, kondicije, svoje okoline i sa drugima oko sebe.

Makrobiotičko razmišljanje je, pre svega, globalno, jer posmatra čoveka u njegovoj celokupnosti, ne razdvajajući duh od materije, zato što oni čine jedno.

Makrobiotika je traganje za zdravim, kreativnim, slobodnim i avanturističkim životom kojim rukovode ideali mira i pravednosti. Takav život je ostvarenje potencijala ljudskog bića i izraz je istinskog zdravlja.

Glavni instrument ovog uspeha je PRAVILNA ISHRANA.

Istorijski posmatrano, makrobiotička ishrana je očigledno bila prehrambena navika svih naroda na svetu još od samog početka: u Americi se jeo kukuruz i pirinač sa mungo pasuljem, na Dalekom istoku pirinač sa sojom, u severnoj Africi pšenica u raznim oblicima (kuskus i bulgur) sa nautom, a kod nas, u Evropi, pšenica, raž, ječam, proso sa pasuljem, sočivom i boranijom. Uz ovo se jelo povrće i lokalno voće i, ponekad, malo mesa, ribe i drugih životinjskih proizvoda.

 Kao posledica nepoštovanja pravila tradicionalne, uravnotežene ishrane, danas na Zapadu imamo situaciju da je potrošnja mesa porasla na 500 g dnevno i više, zajedno sa velikom količinom alkoholnih pića.

Ovakva praksa je vrlo štetna kako na fizičkom, intelektualnom, tako i na moralnom planu zbog negativnih posledica koje ovi elementi imaju na organizam.

Zato se danas sve više govori o dijetetici, odnosno o razumnoj primeni dijete. Sama reč potiče od grčke reči dieta, čije je značenje lepo ponašanje.

Danas dijetetika i funkcionalna medicina odgovaraju potrebi za medicinom lepog ponašanja koja je direktno povezana sa medicinom pravilne ishrane.

Ova težnja nije nova jer je Hipokrat, još u 4. veku p.n.e. učio svoje savremenike rečima: Da bi se ispravno pisalo o čovekovoj ishrani potrebno je prethodno biti dobro upoznat sa čovekovom prirodom, poznavati šta je čovek po svom poreklu i od kojih različitih celina je sačinjen.

Zatim je potrebno poznavati svojstva namirnica, njihove prirodne moći i svojstva koja se dobijaju pripremom ili modifikacijama koje donosi čovekova industrija. Potom je potrebno odrediti, za svaku osobu, tačnu proporciju kvantiteta i kvaliteta kako namirnica, tako i pića, kako ničega ne bi bilo previše, niti grešaka u vrsti namirnica: celovita harmonija predstavlja idealno zdravlje.

Dakle, pojam ravnoteže u ishrani nije nov, već se moderna ishrana, uglavnom, ne rukovodi ovim principom.